Ko to tamo peva

KO TO TAMO PEVA Negde u Srbiji... "Sviće zora U subotu Glas doleće Iz daljine Siromasi ovog kraja Čekaju da sunce sine, čekaju da sunce sine Joj, joj... Za Beograd (za Beograd) firmom Krstić (firmom Krstić) Upravo se narod sprema Sve razloge za put ima samo sreće valjda nema, Nema, joj... Nesrećnik sam od malena Od sve muke pesme pevam Voleo bih majko mila da sve ovo samo snevam, da sve ovo samo snevam. Joj, joj..." "Kad bi ove ruže male za bol srca moga znale pustile bi suzu koju da ublaže tugu moju Pustile bi suzu koju da ublaže tugu moju." Poručili su Krstić da im pukla guma na putu. -Pukla guma? Jeste. -Ma lažu. -Pukla je, čiča. Otkud ti znaš? -Prošli put sam zbog njih zakasnio na audiciju. Poruči ti njima da ima da poštuju autobuski red! Ako su objavili da kreću u 5, ima da bude u 5! Ni minut kasnije. To se mene ne tiče. Izvinite, koliko ima do sledeće stanice? -Koje sledeće? Pa mislim ako bih sad pošao peške, kad ću da naiđem na sledeću stanicu? Pa ti si bre lud čovek! Ovo je stanica! Sledeća vam je iza onog šumarka. Jedno 5 km po mom računu. Ne mogu ja da čekam, ko zna kad će autobus. A možda usput nešto ulovim. Doviđenja. Vi ste to izgleda dobro uvatili? Grudobolja, je li? -Ne znaju šta je. Ali izgleda da meni više nema leka. -Mlad si ti, izvući ćeš se. Pa to mi je i krivo, što sam takoreći u najboljim godinama. Vi ste se bar naživeli. -Pa nije šteta da crknem? Nisam to mislio. -Ma jebem li ti oca, mangupu! Beži od mene! Molim vas, narode, pa gde si zapeo? -Molim vas kad vas lepo molim. Izvinite, pluća. Ostavite izvinjenje, ja živim od pevanja iz pluća. Otvaraj! Gde ćeš? -Unutra. Jesu za vas donja vrata? -Pa zadnja su zatvorena. To znači da treba da pričekaš, a ne da juriš na prednja. Aha! Neće to izdržati, znate. E hvala što si mi rekao, ja nisam znao. Tata, da puštam? -Puštaj, sine. Tata, da krenemo? -Vozi, Miško! Pa nećemo valjda sa ciganima da se vozimo? Vozi se svako ko plati kartu. Dve banke. Kakav je to način da naplaćate tako skupo karte? -Što je mnogo, mnogo je. Ko oće, nek' izvoli, ko neće, drum je džabe! Čiča. Čiča! Nemoj da me udaraš! -Zove vas kondukter. A ti imaš kartu? -Kakvu kartu? -Avionsku! To nije smešno, znaš! -Pustile bi... Ko to tamo peva bre!? -Suzu koju... Čuješ li ti mene bre!? Je l' sam rekao da ne pevaš!? Meni kažete? -Tebi! Pijane putnike neću da vozim! Pre svega, ja uopšte nisam pijan. -Onda ima da ćutiš! Samo mi je falilo da i trezni počnu da pevaju. -Mogu li onda da plačem? More ja ako te propustim kroz šake, plakaćeš znaš kako! Čiča, oćeš da zaustavim autobus i da te izbacim napolje? Tebi izgleda ne vredi govoriti. Da te pitam nešto pošteno. Mogu da se vozim bez karte? Nosim sinu pare u vojsku i potreban mi je svaki dinar. Karta mora da se kupi. Ma pusti čiču, sreće ti. Nećeš da propadneš zbog dve banke. Vidiš da je sirotinja. -Ma ko bre sirotinja!? Je l' ja!? Daj pet karata! -Koliko? -Pet! Da vidimo ko je sirotinja! -Dosta ti je jedna. -Ili pet ili ništa! Ama ne može čoveče. Ne može pet. I nemoj da me nerviraš! Evo ti jedna! -Jednu neću! Miško, stani! Koči! Koči, Miško! Tata, jesi video kako kočim? Skoro u mestu. Odlično, sine. Samo drugi put malo lakše. Ti čiča napolje! Odmah napolje! Ti ćeš meni živce da kidaš! Posle da pričaš kako ti naplaćujem 5 karata! Napolje! Napolje, čuješ! Čekaj, gde ćeš ti? -Za Beograd. Pa je l' ovo stanica pa da ulaziš? -Pa, autobus mislim stoji. Pa ne stoji za tebe! Stanica je 200 m niže. Ajde sad lepo siđi i trči. Možda ćeš nas i stići. Ali... Ali, gospodine? -Silazi bre! Treba neko da me vidi da primam putnike van stanice pa da me prijavi? Silazi bre. Ajde, trči. Propisi su propisi. Oćeš kartu? Kreni, Miško. Kreni, sine. Dve za Beograd. -Četri banke. Dozvolite da vam ustupim mesto. -Nije trebalo. Izvolite. -Hvala. Hajde, sedi tamo. Drži. Ma vi niste normalni. -Propisi su propisi. Vozi, Miško! Kad stignemo u Beograd, idemo kod moje sestre. A sutra ujutru putujemo na more. -Kakvo more? Pa šta ti misliš, zašto bi ja sada kada smo muž i žena bežala od kuće? Oću da vidim more. -Što to nisi ranije rekla? -Zato što ne bi išo! Ako nećeš, vrati se kući. Eno ti je, ostani tamo sam. Ma dobro, nemoj da se ljutiš. -Ja idem. Tata, kad budemo došli u Beograd, je l' ćemo opet ići u zoološki vrt? Pa jasno, Miško. El mnogo voli životinje. U zoološkom vrtu ne mogu da ga odvojim od kaveza s majmunima. Pa kad su smešni! Simpatičan mladić. Sram te bilo! Zar se to radi pred ovoliko ljudi!? Izlazite napolje pa se tamo drpajte! Šta je!? Šta si se navrzao na njega!? To mi je muž, može valjda da me pipne. Ja bi proverio da li oni uopšte imaju venčanicu. Pokažite venčani list. Ajde. Sve je po propisu. Samo, bez pipanja u autobusu. Šta je sad? Ovo nije stanica. Da ima reda, takvima bi zabranili da voze. Rade šta oće! -Ma sramota! Gde ste dosad!? Je l' mogu da sečem? -Reži. Tata, prase! Prase! Stani, prase! Ubiću i konduktera i onog njegovog, ako mi se zatvori kasarna u Beogradu! Čiča, viri vam novčanik do pola, ispašće vam. Hvala, sinko. Stavite vi njega bore u nedra, može neko da vam ga ukrade. Ko će meni ukrasti? Ko sme meni da ukrade!? Znaš li ti da sam ja dva rata izgurao? Ona dvojica tamo. Takvi kradu i kad ih gledaš. More ubio bi ih da me pipnu za džep! Ja sam prestao da pušim da bi skupio sinu pare za vojsku! Ako imate vremena, kupite mi džak soli, pa ćemo prebiti od ovoga. Jašta, brate. Izvinite, ako nije tajna, kakvo to kamenje skupljate? Obojeno i ovo što svetluca. Izvinite, a gde ga nosite? Jednom naučniku. Mlada, e ovako: ako je to zrno pasulja, ja tebi 10 dinara. Ako nije, ti meni 5. Važi. Ajmo još jednu. -Čuvajte se, mlada. Lopuže su to. Izgubićete sav novac. Vozimo se čitavo jutro, a nismo prešli ni 20 km! Epa, kome se žuri nek nastavi peške. Pa nećete valjda prasad u autobus!? Pa gde da ih stavim, na krov? -Svašta. E, ovo je prevršilo svaku meru. Je l' znaš da se u Bg više zaradi na prasetu, nego na vašim kartama? Polazak! Ajde. Tata, je l' jedu prasići? -Ma drži taj volan! Ne gleda gde vozi! Pre dve godine, vozio on za opkladu 2 km vezanih očiju, i nigde nije ogrebao autobus! -Jeste vozio, da ne kažem šta. A nije!? -2 km vezanih očiju? Ma ajde molim te. Nemojte da ga izazivate. -Miško! Jesi vozio 2 km vezanih očiju? A? -Jesam. Ne volim kad ljudi izmišljaju. Tata, on meni ne veruje! -Ajde da se kladimo! Nemoj, reci da mu veruješ! -Neću da se kladim, ali ne mogu da verujem. Znate li vi kolko je 2 km? -Stani, zaustavi. Zaustavi! Oca li vam jebem mangupskog! Dobro, dobro. -Je l' vidiš nešto kroz njega? Ne vidim... Šalio sam se, prijatelju. Verujem. Ti mene i moga sina da nazivaš lažovima pred ovolikim svetom! Sad ćeš da vidiš. Mi lažovi, je li? Daj glavu. Vozi, Miško. Vozi. Nemoj, braco, molim te! -Svi ti verujemo! Verujem i ja! -Samo bez panike, narode. Moj Miško je genije za vožnju. Recite mu da stane! Pazi, bandera! A pre dve godine je, opet za opkladu, vozio pola km u rikverc. U rikverc, pa šta... -Ma ćuti bre, čoveče! Ne verujete!? -Verujemo! Verujemo! Tata, šta je ovo!? Ovo nije bilo tu! Nazad! -Gde bre nazad!? Nazad! Nazad! -"Nazad! Nazad!" I šta sad mi da radimo!? Put je zatvoren, morate okolo! Ljudi, ovo sa vojskom ne sluti na dobro. Oćete li da produžimo zaobilaznim putem ili da se vratimo? Šta bre da se vratimo!? -Nazad! Odbi! Vozi, Miško! Tako je, Miško. Tako je, Miško, bravo. Strašno sam žedan. Mogu malo te vode da dobijem? -Ova voda nije za piće. Ja umreh od žeđi. -Oćeš rakije? Hvala, ne smem. Patim od stomaka. -Momenat... Ima i za to leka, gospodine. Izvolite. -D-I-E beste? Die beste, die beste, najbolji! Nemačka medicina je najbolja na svetu. Onda bi se obradovao da dođu, a? Pa znate šta? Bar bi se znao red i disciplina. Znalo bi se ko šta radi. -Ove treba sve uza zid, pa metak u čelo! Sve do jednog! -Imate 100 godina, a govorite gluposti! Šta je ovo!? Tata, vidi, ovaj ore put! O, lud čovek! Dalje nećeš moći! Dalje nećeš moći! Kako to misliš? -Preko oranja ne možeš da preletiš. Oranje ne smeš da mi gaziš! E, svašta. Bože. Otkada je vojska glavni put, svi idu preko moje njive! Je l' to pošteno!? Dobro čiča, šta mi sad da radimo? -Platite mi prelaz preko oranja. E, to neće moći. Neće moći. -Ajde, vozi dalje, šta se zamajavaš!? Vozi, Miško, pali. Čiča, mi moramo dalje. -Nećeš moći! Samo preko mene mrtvog! Samo preko mene mrtvog! Pusti me, zvaću decu! Pusti me! Pusti me! Pusti me, zvaću... Deco! DECO! Deco! -Tata! Ne deri se bre! -Deco! Buši im, neće da plate! Nemoj, jebo te! -BUŠI! BUŠI! BUŠI! Stoj! Platićemo! Nemoj više, molim te! Stani! Je li, čiča... Šta smo dužni, koliko? -100 dinara. Odmah. Odmah. Tata, pa šta je to? -Kako šta je? Dakle ovako: ljudi traže da im se plati gaženje oranja. Skupljajte pare kako znate. -Koliko? -Mnogo. 200 dinara. molim te! -Kako vre 200? Dajte pare, inače će da nam izbuše sve gume. Brzo, neće da čekaju. Dajte. Drago mi je. Sad će moja deca da prenesu kola. Hajde, prenesi! Hajde, braćo, pomozite i vi! Ko pobogu uzora ovaj put, a? -Eto... da mi plati put preko njive. A sada kada vidim, da se ne zna ni koj pije ni koj plaća, uzeću stvar u svoje ruke, izvadiću štetu makar crko. Pomog Bog. Koga to pratite? Učitelja. -Šta bi naopako? Ubiše mi zlikovci strica. Sinovi Jove Stevića. -Čiča, evo ti 100 dinara. Čekaj, čekaj. Jedan, dva, tri, četiri, pet. Je l' u redu? -U redu. Vozi! Ajde, svi napolje! -Šta je sad? -Pa platili smo, šta sad oćeš još? Ubili su učitelja i red bi bio da ga ispratite. Taman dok promenim točak. Ajde, blago meni. Brže, brže, brže. Ovo kljuse nikad neće stići do groblja. Zakasniću na audiciju za pevača u Lipovom ladu. To je najbolji restoran u Beogradu. Vi ste pevač? Ma nemojte. Bilo bi mi neobično drago da me čujete. Smatrajte se pozvanim. Ne znam... -Biću sigurno primljen. Pevao bih samo za vas. Izvinite. A što si gađao konja? -Pa da požuri malo. Vidi mrcina kako se vuče. Izvinite, da vi niste novinar? -A, ne, ne... Ja zapisujem narodne umotvorine i neobične, retke reči. -A, svaka čast. Neko mora da vodi računa o bogatstvu ovog naroda. "Puče puška iz potaje. Učitelja našeg nema. Proleće je 41', proleće je zlo se sprema, proleće je zlo se sprema, Joj, joj... Majko mila (majko mila) Šta se zbiva (šta se zbiva) Tužna mi se pesma svira Smrt je došla u pohode, ovde više nema mira, ovde više nema mira, nema, joj... Nesrećnik sam od malena Od sve muke pesme pevam Voleo bih majko mila Da sve ovo samo snevam, da sve ovo samo snevam. Joj, joj... Joj, joj!" ...sve što ti imam lepo reći, dragi moj striče, reko sam ti već za života. Ovaj... da ti više ne dodajem. Generacije i generacije đaka... koje si ti izveo na pravi životni put, rado te se... i sa ponosom sećaju. Ovaj... Odavde iz ovog kraja su... otišli tvoji čobančići... i tvoje čobančice... da u našim gragovima... postanu čestiti i pošteni ljudi... ovaj... doktori, inžinjeri i advokati. Odoše u šumu... Ti znaš da sam te uvek cenio, poštovao i slušao. Ali ovog puta ću učiniti ono što je najpametnije. Pobiću životinje i zveri ko pacove. Neću dozvoliti nikakav zakon da ih sudi. Gde ti je otac? Nisam ja krenuo na sahranu, već u bolnicu. Tišina, ljudi. Ma lakše bre!? Nisam došla da se bijemo! Dete nema pojma. -Kako ih nije sramota? Od koga? -Od nas. Pa mi smo došli njih da gledamo... Bez obzira... Jer zakoni su spravljeni za ljude, a oni su zveri. A zverima moramo stati na put. Hteo bih pred ovim ljudima da ti obećam, da ću pronaći krvnike i da ću ih pobiti. Ja znam, ti bi me savetovao da to ne činim. Jer si sve radio protiv osvete. Mireći zavađene ti si i poginuo, dragi striče. Želeo si da narod ovog kraja živi u sreći, u miru i slozi. Gde su oni iz autobusa? -Svi su otišli tamo. Što tamo? -Ne znam. Ajde! Tata, i ja bi ovo uradio! I tata bi, sine! E, crko dabogda! Sram vas bilo! To su Stevići! Dršte ih! Mogu li i ja s vama do Beograda!? -Ulazi, pope, samo brzo! Narode, svi na desnu stranu autobusa! Leva ne može da izdrži! Dobro je, samo kad izvukosmo živu glavu. Pa da! I sad ćemo da se guramo i gazimo sve do Beograda, a ova strana slobodna! Pa je l' tebi bre ne vredi govoriti ko čoveku da je prednja guma slaba i da će eksplodirati ako je opteretimo!? A rezerve više nemamo! -To je vaš problem. Ja sam platio da sedim. Izvolite, nađite mi mesto. A sad ću. -Sedite ovde. -Na vaše mesto neću. Vi ste se pokazali ko ste i šta ste. Ostavite bre devojku na miru. Nije ona kriva što smo mi nevaspitani. Nemoj ti mene da trpaš u istu vreću sa tobom! Ja sam za tebe gospodin! Sve je to posledica opšte nediscipline i haosa! Pošteni ljudi moraju da crvene i gledaju u zemlju. Ti bi mogao malo da skratiš jezik. -Molim? A ti nemoj nikom da pretiš u mom autobusu! -Ćuti. Ti si isti ko i on. Što dozvoljavaš da ti vređa putnike? Što? KARTE NA PREGLED MOLIM! -Kakve karte? Kontrola karata. Gde ti je karta? -Ne znam gde mi je... Izbacite ga napolje. -Što sad gledate karte? Redovna kontrola na svakih 50 km. Ko nema kartu, kupuje novu i plaća kaznu, ili nastavlja put pešice! Nigde je nema. -Pitajte vaše kolege, muzičare, da je oni nisu ukrali. Ti nemoj da vređaš. Ja sam šlager pevač. Dobar dan! -Dobar dan! Most je u kvaru. Morate nazad. Kako u kvaru? -Vojska je neki dan vraćala topove, daske popustile, neće izdržati autobus. Slušaj, prijatelju. Ja sam zbog vojske već skrenuo sa glavnog puta. A sad neću, makar se s autobusom srušio u reku! E onda izvolte, ako vam se gine. Pa šta je sad opet!? -Most ne može da izdrži. Tata, pa ovo je crknulo! -Jebem ti onog ko ga napravi ovako žalosnog! Ej, ljudi, pašće most! Verujte mi! Stvarno jadno izgleda. Da se ja pitam, ja bi proterao autobus ovuda. Nije to tako loše kao što izgleda! BEŠTE LJUDI! MOST SE RUŠI! Pa šta ćemo sad? -Ništa. Niko ga nije gurnuo, niko ga nije terao da drmusa ogradu. Ima samo da prijavimo slučaj. Koliko ja znam, svaki utopljenik se bar dva puta pojavi na površini, ovaj ni jednom. -Imao je pune džepove kamenja. Šta ostade od onolikog čoveka. Ajdemo, ljudi. POLAZAK! Tata! Vidi, ko čovek bez nogu i ruku! Skloni bre tu pušketinu! -Ne brinite. Puška je zakočena. Tata, pukla guma! -Izvinite, slučajno. Bila je prazna. Napolje! -Nisam hteo... -More napolje! -NAPOLJE! Stvarno... stvarno nisam hteo. -Napolje! Vozi, Miško! I da nisam sklonio cev, razneo bi mi glavu! Bože, oćemo li stići živi? -Ako ni od čeg drugog, ja ću umreti od gladi. I ja sam gladan! Pazi, prvo im se uvaljuje najgore meso... Pa dobro, ljudi, šta je ovo!? Dokle ćemo se zaustavljati? Ja moram najdalje do 5 da stignem u Beograd na audiciju! Ma barabe. -Sramota. Stvarno sramota! -Oćete da nam objasnite šta čekate? Pola sata pauza! -Zašto? Pa, jesi ti prvi kukao da si gladan? E i nas dvojica smo gladni. A i po propisu imamo pravo na pauzu! Čuvaj! Skini bure, Miško! Gotovo! Hej, cigani. Drži. Drži i ovo. Zasvirajte malo, zagrejte narod. Ako isprodam meso i rakiju, daću ti još 20 dinara. Pošteno? -Pošteno, gazda. Evo mesa! Nemoj bre da mi kašlješ tu na meso! Oćeš da mi rasteraš sve mušterije!? Bež tamo! Ajmo na po rakijicu, mladoženja časti. Ja nemam pare. -I bre sreće, ti nisi nizašta. Da sam se ja oženio sa ovakvom devojkom, ja bi častio ceo autobus! Ajde, daj tri rakije na moj račun! -Odma, molim. Izvolte. Izvolte, mlada. -Hvala. A jeste li bili nekad na moru? -Sreće ti, gde ja sve nisam bio... A gde je najlepše? -Zavisi, mlada, šta vi hoćete. Da sam ja na njegovom mestu, ja bi vas odveo na neko malo ostrvo... šetali bi pored mora... pevali šlagere... A ovom tvom je samo jedna stvar u glavi. Šta se ti kliberiš? Da ti nije mene, ne bi video sveta! Crko bi u onoj pustari. Evo, doneo sam i vama malo da pojedete. -Hvala, nemam apetita. Znate, oče, otkako sam se razboleo, mene niko više ne voli. Svi me teraju, izbegavaju... -Ljudi se plaše bolesti! Prošle godine, kad mi je bilo jako zlo, i kad sam bio u komi, nećete mi verovati, ali sve sam ovo već video i doživeo. I ovaj autobus, i ove ljude, i ovu reku, sve. Nema razlike između ovog i onog sveta! -Pa u Svetom Pismu lepo piše... Znam... Znam šta piše. Tamo piše i da čovek treba da voli bližnjeg, a mene niko ne voli! Vidite vi šta se događa u svetu? -Vidim. Ljudi se na sve strane ubijaju, ko zveri! Da li ste za jednu igru? -Ja znam samo kolo da igram. Samo se vi naslonite na mene, biće sve u redu. Opasan je ovaj pevac. Kako je krenuo, nagaziće mladu. Hoće, sigurno. Bravo, mlada! Mogli bismo nas dvoje da se uortačimo. Kasno je, brale. Uortačila sam se ja za ceo život. Je li, šta će ti ono derište, koj će ti đavo? Tebi je potreban jedan ozbiljan čovek, što će da te voli ko ženu. Gde ćeš bre s njim? Život brzo prolazi. Dok on ojača, proći će i tvoje vreme. Život, ljubav... to ti je ko pesma. Ako ne legne u pravom trenutku, kao da je i nema. Eno ga, ljudi! Eno ga! Živ je! Umalo se ne udavih! Da sam ja pao u reku, kake sam sreće, odma bi se udavio. Ovaki kao ja, ne dave se tako lako. Ovaj vampir uvek sve pokvari. Pakuj, Miško, polazimo. Ajde narode, ulazi. Idemo. Tata! Tata, eno zeca! Miško, sine, uvatiću ti ga. Dozvolite meni, ja sam brži i spretniji. Sad je gotov stvarno! -Tata, pobegao je zec! Otkud vi ovde!? Pucao sam na zeca! Nisam hteo, verujte mi. Jesam li vas pogodio? Nisi, nažalost. -Ovaj čovek je neuništiv. Beži dok ti tom puškom nisam razbio glavu! Oš da mi poubijaš putnike, da idem u apsu zbog tebe!? Šta je bre ovo!? -Zaustavili smo se da ručamo, g. poručniče. Opkoli! Rajkoviću! Postroj civile! U vrstu! Brže! Brže, brže! Kojim putem ste došli ovamo? Do mosta sporednim, a od mosta obalom. Ne laži! Put je pod stražom. Znam ja bre, vi ste špijuni! Koga bre ti nazivaš špijunima!? Je l' znaš ti s kim razgovaraš!? Znaš li ti kad sam ja ovo zaslužio? Ne znaš! Jer onda si još srao u gaće i jeo pačja govna umesto dudinja! Ja sam Aleksa Simić! Bivši vojnik Drugog pešadijskog gvozdenog puka! G. poručniče, major Lukić na vezi! -Najzad! Alo! Da! Da, g. majore! Grabovac - Blatište - Risovske bare. Odmah, g. majore! Rajkoviću! -Izvolite, g. poručniče! Spreman za pokret! -Razumem! Ko vozi ovaj krš? -Moj sin. Odi, Miško. Ajde u autobus. A kuda ga vodite? -Vojna tajna. Rajkoviću! -Izvolite. Ostaješ sa desetinom i pazi na civile. Ostali u autobus. -Razumem! K nozi! Trčećim korakom u autobus, napred marš! Hej! A moje note!? -Hej! -Moje stvari! "Kad bi moja bila, ne bi ti na licu počivala tuga..." One tamo zajedno sa topom mogu da ukradu. Pazite sada: NEPRIJATELJ PRELAZI REKU! I taki da se bore protiv Nemaca! Protiv onake sile! Ma kakva sila!? Šta plašiš narod!? -Molim vas, pregazili su pola Evrope, nas će ostaviti za seme. -More mogu da me poljube u dupe. Tamanio sam ih ovuda ko vaške! -Taki kao vi izazivaju rat. Ko izaziva, oca li ti jebem!? Je l' ti imaš dete u vojsci!? Neš se ti leba najest od pevanja. Je l' počelo!? Samo sam razgledao top! Nisam hteo, verujte mi! Ko je pucao!? -Ovaj ovde! Budala! Mogo je sve da nas pobije! G. kaplare, kunem vam se, samo sam pipnuo! Miško! Sine... -On je regrutovan. Komandi je hitno potreban šofer. -Gospodine, on mi je jedino dete. Ne ume sam o sebi da brine... -Ima ko će o njemu da brine! Ajde, pozdravite se. Izlazi! Ajde, polazimo. "Iznad polja gavran leti i okuplja svoja jata. Ova ptica zloslutnica, predoseća, biče rata, predoseća, biče rata. Joj, joj... Švaba jaše (švaba jaše) crnog konja (crnog konja) Potresla se sva Evropa, naša vojska napad čeka, spremila je malog topa, spremila je malog topa, Topa, joj... Nesrećnik sam od malena Od sve muke pesme pevam Voleo bih majko mila da sve ovo samo snevam, da sve ovo samo snevam. Joj, joj..." Čekaj malo. Ajmo kući, molim te. Da se vratimo!? -Ići ćemo na more iduće godine. Ti izvoli samo, ja te nisam ni terala da pođeš. Ti neće unutra! -Zašto? Ne razumem. Čim si s nama, nešto eksplodira! Opasan si po život, brate! Čiča, ajde čiča. Šta sad ja da radim? -Vozom. Eto ti tu pred nosem železnička stanica. Stići ćeš ti pre nas! Stanite! Stanite! Pomoz Bog, prijatelji! Kuda ste krenuli? Za Beograd. A vi kao da ste pošli u bežaniju! Bolje se vratite. Ja pošo po familiju. Noćas je bilo zamračenje, narod se boji bombardovanja. Bolje se vratite! -Sad da se vraćamo? E najzad beogradski put. Poskakuje mi autobus. Naučio na Miška, pa sad oseća drugu ruku. Baš mi je drago za malog. A ja ludak, tamo kod nas, oslobodio ga vojske. A video si kako vozi. A milo ti je što su ga mobilisali, a? Jes, vala. Bog ih ubio. A vama propade ajudicija. -Ne brinem ja, mlada, kad me čuju, primiće me i bez audicije. Je li, a u kom rodu služi tvoj sin? Artiljerac, kao i tvoj. Da mu vidiš sliku. Sa drugovima. Poslo prošle nedelje. Gde mi je novčanik? LJUDI! Pa nema mi novčanika! A gde ti je bio novčanik? -Tu u džepu. Ako je neko uzeo čiči novčanik, neka ga vrati da ne pravimo gužvu. Zaustavite autobus i sve nas pretresite. Nemoj da pustaš nikoga napolje dok mi se ne vrate pare! Šta ima da staje i da pretresa pošteni svet, kad se zna ko voli ovde da krade! Vraćaj pare! -Kakve pare!? -Vraćaj pare, nemojte da se pravite ludi! Vraćaj! Vraćaj pare! Pretresite ih! -Ma koga ćete vi da pretresete!? Pa ne tucite ih! Drž ga! Nećeš dok sam ja živ! Što meni nisi turio ruku u džep!? Pa da vidiš ruke kako bih ti odseko! Evo kaiš! Vezuj onog tamo! Pusti me, ti kreštavi pevcu! Gde ste sakrili novčanik!? Nemoj da zovem žandare! BOMBARDU...! "Spremao je dugo švaba ovaj ludi strašni let. Obeč'o je da uništi i izgradi novi svet, i izgradi novi svet. Joj, joj... Zemlja drhti (zemlja drhti), sve se ruši (sve se ruši) i nedelje nema više. Fašističke mutne zveri, sve pod sobom uništiše. Joj, joj... Nesrećnik sam od malena, od sve muke pesme pevam. Voleo bih majko mila, da sve ovo samo snevam, da sve ovo samo snevam. Joj, joj..."